Sličnosti i razlike između preduzetnika i DOO

Sličnosti i razlike između preduzetnika i DOO

1) Registracija kod APR i troškovi

Postupak registracije kod APR-a za preduzetnika je jednostavniji nego za DOO.

Kod registracije delatnosti, promena i gašenja preduzetnik nema obavezu da sačinjava akte dok kod DOO-a postoje takve obaveze, a za osnivački akt DOO-a i njegove promene obavezna je i overa kod državnih organa.
Naknade (takse) kod registracije, promene i brisanja preduzetnika niže su nego kod DOO-a, međutim u oba slučaju takse nisu značajno visoke, i uglavnom ne prelaze iznos od 100 EUR.

Preduzetnik može biti stranac, lice koje nema prebivalište u Srbiji, ali za dalje obavljanje poslovnih aktivnosti mora da dobije boravišnu i radnu dozvolu.

Osnivač DOO može biti i strano fizičko i strano pravno lice. Stranac оsnivač nije dužan da poseduje boravišnu i radnu dozvolu.

U pogledu vlasništva, kroz DOO se lakše realizuju partnerski odnosi, jer preduzetnik predstavlja individuu koja pravno gledano sama snosi sve koristi i posledice nastale iz obavljanja poslovne aktivnosti.

2) Poslovno ime, sedište, delatnost i poslovođenje

Preduzetnik u poslovnom imenu obavezno ima vlastito ime i prezime, a može i ne mora imati naziv dok DOO u poslovnom imenu ne sadrži prezime i ime osnivača, a obavezno ima naziv.

Gotovo uvek preporučujemo da se izvrši rezervacija naziva (uputstvo), jer ukoliko APR ne odobri naziv propada ceo proces registaracije koji zahteva i vreme i novac.

Kod sedišta i određivanja pretežne delatnosti nema bitnih razlika između preduzetnika i DOO.

Radi poslovanja u mestima izvan sedišta preduzetnik je dužan kod APR registrovati izdvojene prostorije. DOO može organizovati rad poslovnih jedinica bez njihove registracije kod APR-a, osim u slučaju organizovanja ogranka kada je registrovanje kod APR-a obavezno.

Preduzetnik može pisanim ovlašćenjem poveriti poslovođenje poslovno sposobnom fizičkom licu, a DOO može imati jednog ili više direktora.
Sve gore navedeno regulisano je odredbama Zakona o privrednim društvima, Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre i Zakona o klasifikaciji delatnosti.

Navedeni propisi nalaze se u sekciji: Propisi o registraciji privrednih subjekata

3) Odgovornost za obaveze, kapital

Preduzetnik za obaveze iz poslovanja odgovara celokupnom svojom imovinom, neograničeno, a za poreske obaveze i sa imovinom svih punoletnih članova domaćinstva (član 157 Zakona o porezu na dohodak građana).

Osnivač DOO za obaveze DOO odgovara samo upisanim ulozima, a ne odgovara svojom imovinom. Izuzetno, ukoliko osnivač ne poštuje pravilo odvojenosti imovine DOO i lične imovine pa imovinu DOO koristi za lične potrebe, ili namerno ošteti poverioce, tada odgovara svojom ličnom imovinom. (Član 18 Zakona o privrednim društvima – probijanje pravne ličnosti).

DOO kod osnivanja obavezno upisuje i kod APR-a registruje ulog, ali on ne mora biti veći od 100 dinara i naknadno se može povećavati.

Treba imati u vidu da sav uplaćeni novčani kapital u stvari predstavljaju novčana sredstva kojim društvo od prvog dana može da raspolaže tako da ne vidimo razlog da kapital ne bude (znatno) viši od 100 dinara.

Kod preduzetnika ne postoje ulozi, a ulaganja lične imovine u poslovne svrhe ne evidentira se kod APR-a.

4) Kazne za prekršaje

Kazne za prekršaje najčešće su za duplo, a u nekim slučajevima i do deset puta manje za preduzetnike nego za DOO.

Za DOO propisuje se kazna za sam DOO i kazna za odgovorno lice u DOO dok se kod preduzetnika propisuje jedinstvena kazna za preduzetnika ili poslovođu.

5) Vođenje poslovnih knjiga, paušalo oporezivanje i PDV

Preduzetnik može poslovne knjige voditi po sistemu prostog ili po sistemu dvojnog knjigovodstva, dok DOO poslovne knjige mora voditi po sistemu dvojnog knjigovodstva.

DOO i preduzetnici koji se opredele za dvojno knjigovodstvo dužni su finansijske izveštaje predavati i javno objavljivati kod APR-a.

Preduzetnici se mogu opredeliti i prijaviti za paušalno oporezivanje, osim u slučajevima pobrojanim članom 40,stav 2 Zakona o porezu na dohodak građana (npr. trgovina kao delatnost, bilo koja delatnost sa prometom preko 6.000.000,00 din u toku kalendarske godine itd.)

Bez obzira na delatnost, paušalac ne može biti preduzetnik koji je u sistemu PDV-a.
DOO ni u kojem slučaju ne može biti paušalac.

6) Porez na dobit (dohodak), godišnji porez i socijalni doprinosi

Porez na dobit (dohodak) plaća se na razliku između prihoda i rashoda, odnosno dobit, i kod preduzetnika i kod DOO. Stopa poreza kod preduzetnika je 10%, a kod DOO je 15%.

Prilikom isplate ostvarene dobiti preduzetnik ne plaća nikakav dopunski porez, a DOO plaća 15% poreza na bruto prihod od kapitala.

Preduzetnika na deo dobiti veći od cca 19.000 evra čeka još 10% godišnjeg poreza na dohodak građana, a na deo preko 35.000 evra stopa je 15%, dok ostvarena dobit vlasnika DOO ne ulazi u osnovicu za godišnji porez na dohodak građana.

Ako je osnivač ujedno i direktor kod DOO mora plaćati socijalne doprinose barem na najnižu osnovicu.

Preduzetnik koji prijavi ličnu zaradu ne mora plaćati socijalne doprinose na osnovicu veću od najniže, a ako ne prijavi ličnu zaradu plaća socijalne doprinose na osnovicu koja je jednaka ostvarenem neto dohodku iz poslovanja.

Isplatu lične zarade (minimalne) vidimo kao jedini logičan izbor.
I osnivač DOO koji je ujedno i direktor, i preduzetnik, a koji su negde već zaposleni ne plaćaju doprinos za zdravstvo i nezaposlenost već samo doprinos za PIO.

7) Rad članova porodice

Kod preduzetnika mogu biti radno angažovani članovi porodice bez prijavljivanja, ali samo na zameni opravdano odsutnog preduzetnika (član 89. stav 4. i stav 9. Zakona o privrednim društvima).

Kod DOO članovi porodice osnivača ne mogu raditi bez prijavljivanja.

8) Promena pravne forme, statusne promene i promene vlasništva

Preduzetnik može promeniti pravnu formu u DOO, a DOO ne može promeniti pravnu formu u preduzetnika.

Preduzetnik ne može imati statusne promene spajanja, pripajanja, izdvajanja ili podele, a DOO može.

DOO može promeniti vlasnika, a preduzetnik ne može.

9) Privremeni prestanak rada, brisanje iz registra APR

Preduzetnik može registrovati privremeni prestanak obavljanja delatnosti, na vremenski ograničen ili neograničen period, a za DOO ne postoji ta mogućnost.

Preduzetnik se može brisati iz registra APR-a uz uslov da je izmirio poreske obaveze, a može imati neizmirene obaveze prema ostalim poveriocima jer preduzetnik za takve obaveze odgovara vlastitom imovinom.

Kod brisanja preduzetnika nema čekanja, preduzetnik se briše danom podnošenja prijave brisanja. DOO se može brisati postupkom likvidacije ili stečaja.

Da bi DOO sproveo postupak likvidacije mora namiriti sve poverioce a u postupku brisanja priložiti i potvrdu Poreske uprave da nema poreskih obaveza. Sam postupak likvidacije traje najmanje četiti meseca.

Brisanje DOO postupkom stečaja je komplikovan, skup i dugotrajan proces izuzev u situacija kada se shodno Zakonu o stečaju – po ubrzanoj proceduri zatvara.

10) Propisi koji istovetno tretiraju preduzetnike i DOO

Na gotovo istovetan način preduzetnike i DOO tretiraju propisi o: trgovini, PDV-u, radu, bezbednosti i zdravlju na radu, fiskalnim kasama, platnom prometu te spoljnotrgovinskom i carinskom poslovanju.

Autori: Jovan Šukara, mag. oec., Marko Šukara, Mast.ekon.

Uspešna komunikacija – kada knjigovođe i klijenti pričaju istim jezikom

Uspešna komunikacija – kada knjigovođe i klijenti pričaju istim jezikom

Uspešna komunikacija u poslovnom svetu izjednačava sa efikasnom komunikacijom, što znači da ona mora biti usmerena ka cilju koji želimo da postignemo u komunikaciji, sa jasnom porukom i vođena vrednostima firme. Iako je komunikacija prirodna stvar, upuštanjem u poslovne odnose shvatamo da imamo još mnogo i konstantno da učimo. Ovom prilikom želimo da skrenemo pažnju na to koliko je važna jasna i efikasna komunikacija između knjigovođe i klijenta – Vas. Iako na prvi pogled ne deluje kao presudna stvar, efikasna komunikacija utiče na uspeh vašeg biznisa, na zadovoljstvo obe strane i kvalitet saradnje, ali i Vašeg poslovanja.

Izbor knjigovođe

Sećate li se onog dana kada je konačno Vaš dugo željeni san o biznisu postao realnost i osećaja koji Vas je tada obuzeo? Sreća, uzbuđenje ali i strah kao i čuveno pitanje “A šta sada”?

Osnivanjem firme pobrinuli ste se za pravni aspekt poslovanja ali se sada javljaju nova pitanja i zadaci iz sfere knjigovodstva, da nam još malo zakomplikuju ovaj već komplikovan proces. Pitate se “Ima li kraja”?! Ovo je trenutak u kome shvatate da više ne možete sami da se borite sa papirologijom i propisima i odlučujete da potražite pomoć knjigovođe. Ovo je trenutak u kome birate partnera koji će pratiti Vaš razvojni put i usmeravati Vas kako biste u što manjoj meri odstupali od svog poslovnog cilja, cilja zbog kojeg je Vaša firma prvenstveno i osnovana. Knjigovođa je “majka” Vašeg biznisa, neko će Vas voditi kroz poslovni svet i neko uz koga ćete Vi i Vaš biznis sazrevati. Knjigovođa je Vaš poslovni savetnik i osoba od poverenja, zbog toga je veoma bitno da se jasno razumete i da Vam se očekivanja poklope.

Pored svih onih aspekata koje ćete svakako uzeti u obzir – od cene usluge, preporuka, do specijalnosti knjigovodstvene agencije, jedna od bitnijih stvari jeste da procenite već u prvom kontaktu da li ćete se dobro razumeti sa Vašim budućim knjigovođom.

Efikasna komunikacija – preduslov dobre saradnje

Vraćamo se na početak naše priče o važnosti efikasne komunikacije. Kako bi Vaša saradnja sa knjigovođom opravdala očekivanja obe strane neophodno je da se dobro razumete, da govorite istim jezikom kao i da svaka strana razume koji su njeni zadaci i obaveze. Zajedničkom saradnjom obe strane postižemo da u svakom trenutku, svi učesnici ove “poslovne igre”, imaju jasnu sliku o obavezama, dužnostima, ali i zajedničkim ciljevima.

Evo i par saveta koji Vam mogu pomoći da donesete pametnu odluku kada je izbor knjigovođe u pitanju, ali i da komunicirate na pravi način:

Jasan i jednostavan jezik

Započinjanje samostalnog posla ogroman je korak i s obzirom da ste tek uplovili u svet biznisa susretaćete se sa mnoštvom nepoznatih termina, pojmova i izraza. Veoma je bitno da jasno razumete instrukcije koje Vam daje Vaš knjigovođa a kako bi to bilo moguće neophodno je da on govori jednostavnim i Vama razumljivim jezikom. S obzirom na učestalost i intenzitet komunikacije koja će se među vama odvijati, knjigovođa mora da bude strpljiva osoba sa kojom se lako komunicira i koja sa jasnoćom može da Vam pojasni svaki nepoznati termin ili neodumicu koja se može javiti.

Konkretizujte pitanje

Veoma jednostavo – na konkretno pitanje dobićete konkretan odgovor. Na primer, ukoliko ste preduzetnik i odlučili ste da otvorite agenciju koja će se paušalno oporezivati, najčešće ne bude jasno kada i kako plaćate porez i šta on obuhvata.

Odgovor na pitanje poput “Da li treba da platim porez na kraju godine?” Vaš knjigovođa treba da da odgovor koji ćete razumeti i da Vam na jasan i jednostavan način da objasni koje su Vaše obaveze i od čega zavise. U ovom konkretnom slučaju porez plaćate u okviru mesečne obaveze, dok na kraju godine, kada se donose konačna rešenja o porezu za svaku delatnost za tekuću godinu, može da se desi da imate neko dugovanje prema Poreskoj upravi i samo tu razliku možete i morate platiti. Takođe, može da se desi da ste u pretplati.

Budite ažurni

U Vašem interesu je da u svakom trenutku imate uvid u tačno knjigovodstveno stanje, a kako bi to bilo omogućeno neophodno je da budete ažurni u dostavljanju dokumentacije. Samo na osnovu adekvatno proknjižene dokumentacije možete saznati koliko neki kupac Vama duguje ili koliko Vi dugujete nekom od dobavljača. S obzirom da će se komunikacija ove vrste odvijati na svakodnevnom nivou, povezanost sa Vašim knjigovođom moguće je održati pomoću računovodstvenih programa, poput Minimax-a, koji Vam omogućava da na veoma jednostavan način unosite fakture i ostalu relevantnu dokumentaciju.

Učite!

U ranijim tekstovima napomenuli smo koliko je važno da je komunikacija i saradja između knjigovođe i klijenta povezana. Angažovanje knjigovodstvene agencije ne znači da ste se u potpunosti rešili ovog dela posla, već je neophodno da jedan deo obavljate i Vi sami. Kako bi komunikacija koja će se odvijati između vas bila efikasna, ona mora da bude dvosmerna, a iz ovog odnosa obe strane moraju da uče. Kao što će knjigovođa uraditi sve da sazna i nauči što više o delatnosti u kojoj Vaša firma posluje, tako je potrebno da i Vi uložite dodatne napore kako biste savladili osnove o finansijskom poslovanju, administraciji, poreskom sistemu itd.

Ulaganje u komunikaciju je trud koji se isplati

Svaki početak je težak, pogotovo poslovni. Teško je i održati dobro poslovanje, odoleti svim iskušenjima. Na tom putu pomoći će Vam upravo ljudi koji Vas okružuju i sa kojima gradite Vaš biznis. Najlepši osećaj je kada znate da ste stvorili tim – ekipu koja deli zajedničku viziju, koja je posvećena istim ciljevima i zajedno ulaže napore da se ti ciljevi dostignu. Vaš knjigovođa svakako treba da bude deo vašem tima. Upravo zato, kaže se da su ljudi najvredniji kapital koji posedujete. To je Vaša snaga! A ulaganje u dobru komunikaciju je ulaganje u ljude.

www.minimax.rs

Efikasna saradnja sa računovođom 5 ključnih tačaka

Efikasna saradnja sa računovođom 5 ključnih tačaka

I vrapci znaju da je računovođa važan deo svake kompanije. Vrapci dodatno znaju da postoji razlika između knjigovođe i računovođe. Ono što vrapci ne znaju jeste kako da efikasno sarađujete sa svojim računovođom?

Postavljali smo razna pitanja, ali suštinski sva se svoda n a neka od ove oblasti:

Kako saradnja izgleda iz ugla računovođe? Kako saradnja izgleda iz ugla klijenta? Šta je loše, a šta dobro? I šta bi moglo biti bolje?

Izdvojili smo 5 ključnih tačaka po našem mišljenju koje su od suštinske važnosti za efikasnost saradnje.

Adižes kaže da je efikasnost način na koji se izvršava neki proces. I biti efikasan, kaže Adižes, znači slediti proces koji koristi najmanju količinu energije i na najmanju meru svodi rasipanje energije. Dakle, proces, forma, praćenje procesa. To je ono što nas čini efikasnim. Ipak, iako je tema efikasna saradnja sa računovođom, moramo razmišljati i o efektima takve saradnje. Dakle, efektnosti.

Hajde za početak da vidimo šta ko radi.

U svakoj kompaniji se odvijaju određeni poslovni procesi. I ti procesi su specifični za svaku pojedinačnu delatnost, proiz vodnju, trgovinu, usluge i sl. Nabavljaju se sirovine, prerađuju se i prave gotovi proizvodi, nabavlja se roba, repromaterijal, materijal i sl. Proizvodi, roba i usluge se nude kupcima, kupci plaćaju, magacioner isporučuje i sl. Dodatno, angažuju se ljudi (zaposleni), isplaćuje im se plata, dobri radnici se nagrađuju, a loši, na žalost, kažnjavaju i sl. Dodatno, kako bi kompanija funkcionisala, mora da ima struju, vodu, grejanje, hlađenje, telefone, računare i sl. Svaki od ovih procesa na neki način utiče na finansije kompanije. Neki procesi poboljšavaju finansijsku situaciju (prodaja), a neki je „ pogoršavaju“ (nabavka, troškovi,…). Svaki od ovih procesa ostavlja trag u glavnom papirni. Takav trag je poslovna promena.

Takvu poslovnu promenu, negde moramo evidentirati. I tu dolazimo do knjigovodstva, računovodstva, softvera i naravno efikasnosti i efektnosti cele priče.

Dakle, kada govorimo o računovodstvu, govorimo o jednom složenom procesu identifikacije (poslovni događaji i transakcije), evidentiranja (evidentiranje, razvrstavanje i sumiranje), komunikacije (pripreme računovodstvenih izveštaja) i analize i pojašnjavanja krajnjim korisnicima informacija. I u tom grmu leži zec. Sve ove operacije se rade sa određenom svrhom za određene korisnike informacija u određenom trenutku.

Potreba za računovodstvom i uloga računovođe

Najjednostavnije rečeno, računovodstvo nam pomaže da znamo:

  • Kakvi su rezultati poslovnih aktivnosti posle određenog vremena, npr. Dobitak/gubtak?
  • Finansijsku situaciju: Da li će organizacija moći da izmiri svoje obaveze u bliskoj budućnosti?
  • Kakva je situacija sa sredstvima i novcem?
  • Šta organizacija poseduje: osnovna sredstva na primer
  • Šta organizacija duguje: obaveze i dugovanja
  • Kao i mnogo druge stvari, koje pomažu pri donošenju odluka.

Potreba za ovim informacijama i potreba za donošenjem odluka na osnovu ovih informacija stvara potrebu za računovodstvom.

Uloga računovođe je višestruka. Uz pomoć odgovarajućeg računovodstvenog sistema, računovođa pomaže upravi na suštinski tri načina: Evidencija transakcija i vođenje knjiga Skretanje pažnje na regulativu, prava, obaveze i sl. Rešavanje problema Računovođa u ulozi knjigovođe vodi računa o urednom vođenju poslovnih knjiga Računovođa u ulozi skretanja pažnje kreira različite formalne i neformalne rutine za računovodstvene informacije kako bi skrenuo pažnju upravi ka snagama i slabostima organizacija Računovođa u ulozi nekoga ko rešava probleme pomaže upravi tako što obezbeđuje ključne informacije, na primer, ne rutinske informacije i razne alternativne načine za rešavanje određenog problema u vezi sa finansijskim odlukama (finansiranje, investicije i sli čno,…) Knjigovodstvo, dakle predstavlja sistematično evidentiranje svih finansijskih transakcija/poslovnih događaja u glavnu knjigu. Knjigovodstvo ne zanima objavljivanje ili interpretiranje rezultata poslovanja. Sistematično evidentiranje znači identifika ciju, merenje, knjiženje, klasifikovanje i sumiranje (probni bilans) finansijskih transakcija i poslovnih događaja u skladu sa računovodstvenim okvirom. Transakcije znače razmena novca za vrednost novca, npr. prodaja robe za 10.000,00 RSD. Poslovni događaj znači na primer manjak na zalihama zbog požara vrednost 5.000,00 RSD. Vremenom se uloga računovodstva značajno menjala i danas je prihvaćena kao informacioni sistem koji pomaže upravi u donošenju ekonomskih odluka. Drugim rečima, savremeno računovodstvo je knjigovodstvo plus informatička tehnologija plus malo više. Danas se računovodstvo posmatra kao sistem za generisanje informacija. Računovodstvo uzima poslovne transakcije i događaje kao ulazne podatke, procesira ih na način koji je šire poznat kao knjigovodstveni proces koji uključuje identifikovanje, knjiženje, klasifikovanje i sumiranje poslovnih transakcija i događaja u skladu sa računovodstvenim standardima i okvirima i generiše izlazne podatke u obliku izveštaja koji pomažu svim zainteresovanim stranama (internim i eksternim) u donošenju ekonomskih odluka npr. planiranje i kontrola finansijskih aktivnosti.

1. Jasno definišite obim saradnje

Računovođe i knjigovođe u Srbiji u svojoj ponudi često imaju široku lepezu usluga koje nude svojim klijentima. U toj širokoj ponudi nalaze se najrazličitije usluge: od registracije preduzeća, knjigovodstvenih i računovodstvenih usluga, preko pravnog i finansijskog savetovanja, izveštavanja pa sve do operativnih stvari kao što su usluge prijave/odjave radnika i sl. Ovako navedeno deluje da ima malo, ali razlika je u detaljima, svaka računovodstvena agencija ima određene specifičnosti u svojoj ponudi koje je odvajaju od konkurencije. A konkurencija je jaka. U tom svetlu, kada razmišljate o angažovanju računovodstvene agencije, dobro razmislite šta vam je sve potrebno i uparite to sa onim spiskom usluga koje računovodstvena agencija može da ponudi. Zašto je ovo od izuzetne važnosti kao prvi korak?

Često smo se u praksi sretali sa slučajevima gde nisu dovoljno jasno definisane stvari koje su obavezne i stvari koje su na nivou „ bilo bi lepo“ i „ dobrih poslovnih običaja“. Tako imate računovođe koje su nezadovoljne jer klijenti od njih očekuju i pravne savete, a imate sa druge strane klijente koji očekuju da je računovođa i računovođa i pravnik i ekonomiste i analitičar i konsultant za poslovanje, a ponekad i IT stručnjak. Jasno je gde je izvor frustracije za obe strane: izneverena očekivanja! Zašto do toga dolazi? Upravo zbog ovoga o čemu pišemo!

Na tržištu Srbije posluje veliki broj agencija. Konkurencija je velika, a često i nelojalna. U želji da dobiju klijenta i ostanu u poslu, može da se desi da u procesu pregovaranja neke stvari ostanu neizrečene i nedorečene, a po sistemu, ako prođe prođe. Direktna posledica toga je čuvena rečenica: ali ja sam mislio/mislila da se to podrazumeva. I eto problema. Savet: Jasno definišite obim saradnje. Nema ništa loše u tome. Čak, vrlo je jednostavno: klijent ima očekivanja i potrebe, računovodstvena agencija ima ponudu i ekspertizu. Ova dva se moraju poklopiti kako bi saradnja bila dugoročno uspešna.

2. Plaćajte na vreme

Hajdesad…Pa je l’ znate kolika je kriza? I mi imamo problem sa naplatom! I mi jurimo naše kupce. Računovodstvena agencija je sitan trošak pa nikada ne stignemo do tog dela potraživanja… I ostali izgovori…

Ako želite efikasnu saradnju sa računovođom i baš zbog toga što te usluge NISU ekstremno skupe (koji je to red veličine, 100-150-200 eura mesečno?) i to znate vi, znaju računovođe i znamo mi. Iz ovoga treba izuzeti priče o „ agencijama“ koje vode „ sve“ za 20 -ak eura jer takav sport nije predmet ozbiljnog poslovanja i uvek na kraju ispadne na stotine puta skuplji od nominalne cene najpre kroz to što niste imali pomoć ni podatke da bi vodili poslovanje, pa ste možda zato i propali, a u drugom redu i zbog toga što i država može zahtevati da se nešto radi po nekim pravilima, a to u tim agencijama nisu znali. Ali, „ za taj novac“ niste ni mogli da očekujete neko naročito znanje! Kao i inače u životu: Najjeftinije obično nije i najbolje. Računovodstvena agencija je uvek bila zamišljena kao servisni model na mesečnom nivou. Zbog toga je jeftinije. Ako uporedite koliko bi vas koštalo da zaposlite računovođu ili čak administratovnog radnika za poslove pripreme dokumentacije za računovodstvo, možete biti sigurni da će iznos biti za red veličine različit u odnosu na troškove računovodstvene agencije. Zbog toga, a i zbog gore pomenutih dobrih poslovnih običaja savet je vrlo jednostavan: Plaćajte usluge vaše računovodstvene agencije na vreme!

Dakle sledeći put kada pogledate spisak dospelih obaveza vaše kompanije, jasno je da su računovodstvene usluge na dnu, ali zapitajte se? Da li telefon plaćate na vreme? Da li struju plaćate na vreme? Zašto bi računovodstvene usluge bile izuzetak? Zato što ne mogu biti isključene na klik? Pomerite vašeg računovođu na listu prioriteta! Nemojte čekati da MORA da dođe na listu prvi!

3. Pravovremeno informisanje

Vrlo jednostavno: informacije i podaci su ključni za donošenje adekvatnih poslovnih događaja. Ako imate podatke iz njih izvlačite informacije i donosite odluke. Međutim, šta se dešava kada primera radi sarađujete sa računovodstvenom agencijom, odnosno kada računovođa nije unutar istog informacionog sistema koji se koristi u vašoj kompaniji? Problemi, sudeći po iskustvu.

U zavisnosti od fizičke lokacije računovodstvene agencije i stepena informatizacije kompanije, a i agencije, mogu nastati različiti problemi. Kašnjenje sa prosleđivanjem poslovne dokumentacije Zaboravljanje donošenje celokupne dokumentacije „ Skrivanje“ poslovne dokumentacije I slično… Rezultat ovoga jeste n eadekvatno knjiženje. Rezultat neadekvatnog knjiženja jesu netačni podaci u računovodstvu. Rezultat netačnih podataka u računovodstvu jesu neadekvatne poslovne odluke. Rezultate neadekvatnih poslovnih odluke smo svi videli: stečaj, bankrot,…

U tom svetlu, trudite se da dogovorite rokove, kada predajete dokumentaciju, kada očekujete da ona bude obrađena i sređene, kada očekujete povratnu informaciju o urađenom poslu, kada i koje izveštaje očekujete od vašeg računovodstva i sl. Takođe, predvidite NEPREDVIĐENE situacije: šta ako ne možete stići da donesete dokumentaciju? Šta ako ste zaboravili neki papir, šta ako ste na bolovanju ili odmoru? Sve su to realne situacije kojih se treba setiti i definisati kako će se u slučaju njihovog pojavljivanja postupati. Samo na taj način imaćete efikasnu saradnju i biti, što je važnije, mirni da zn ate da se stvari odvijaju svojim dogovorenim tokom. Dodatno, informatika pomaže. Telekomunikacije i računari i poslovni programi mogu ovaj proces značajno ubrzati, naročito kada govorimo o razmeni dokumenata. Umesto fizičkog nošenja dokumenata možete ih skenirati i poslati email-om. Sledeći korak može biti elektronska razmene podataka ukoliko formati vašeg programa i programa vašeg računovođe odgovaraju jedni drugima. Sve ove operacije mogu ubrzati komunikaciju koja je osnov kvalitetnog informisanja. Sve se ubrzao, komunikacije takođe, i više nemamo izgovora. Fer odnos i razumevanje predstavljaju osnov bilo kog odnosa te tako i poslovnog efikasnog odnosa sa računovođom.

Fer odnos i razumevanje mora da bude obostrano. Opšte je mesto da danas živimo u svetu koji je brz, nemilosrdan, okrenut profitu, samodovoljn osti i odsustvu empatije…I ako gledate iz svemirskog broda to možda tako izgleda. Na sreću, ovde pričamo o lokalnim stvarima, ovozemaljskim, što bi rekli. To znači da, iako je svet možda, takav kakvim se prikazuje, odsustvo ljudskosti nije izgovor. Dakle, imajte razumevanje i trudite se da imate fer odnos. To zahteva disciplinu i vrlo verovatno korekciju ponašanja. Računovođa je vaš partner, a ne vaš posilni. Jasno definisan obim saradnje, plaćanje na vreme, pravovremeno dostavljanje informacija i podataka, sve su to preduslovi za fer i korektan odnos. Neko reče: nema hitnih problema, ima samo kasnih reakcija. To se dešava svakodnevno. Svakako, ovo što govorimo nije ništa novo, ali razmislite na trenutak.

Deo uspešnosti je i način ponašanja, način pristupa stvarima, način na koji tretirate druge ljude, poslovne partnere, kolege… I da, sigurno je da ćemo se svi složiti da ovako treba, ali koliko često NAS BAŠ MRZI da se tako i ponašamo? Novčić uvek ima dve strane. Tako i ova priča ima svoje naličje, usmereno ka računovođi. Fer odnos nije jednostran, ali ima tendenciju refleksije, odnosno ponašanje jedne strane često je ogledalo druge strane.

Izvor: www.nd.rs